Priča

Bayer krst

Bayer krst u Leverkuzenu: smešten na visini od 120 metara, precnika 51 metara i osvetljen inovativnim svetlećim diodama (LED).

Ovaj simbol impozantnih dimenzija ima daleko veći značaj od činjenice da funkcioniše kao pouzdana orijentaciona tačka u noći. Bayer krst je mnogo više od velike svetleće reklame. Kao zaštitni znak važan je element imidža kompanije i oznaka je kvaliteta za Bayerove usluge i proizvode širom sveta.

Tehnička senzacija: Najveća svetleća reklama u svetu

Prvi Bayerov krst postavljen je 1933. godine između dva dimnjaka.
Prvi Bayerov krst postavljen je 1933. godine između dva dimnjaka.

1933 – prvi Bayerov krst
U trenutku kada je istovremeno zasvetlelo 2200 sijalica, savršena tehnička senzacija je predstavljena svetu. 20. februara 1933. Bayer krst zasvetleo je po prvi put. Njegov prečnik iznosio je 72 metra, čime je postao „najveća svetleća reklama na svetu", prema navodu iz tadašnjeg članka u novinama „Bergische Post".

Nažalost, Bayerov krst svetleo je svega šest godina. Dan pre početka rata isključen je zbog propisa o zamračenju. Proćiće gotovo 20 godina do trenutka kada će novi Bayerov krst ponovo zasijati.

Od 1958. „naslednik
Od 1958. „naslednik" prvog Bayerovog krsta svetli iznad fabrike u Leverkuzenu.

1958. – drugi Bayer krst
Dana 2. Septembra 1958. novi Bayer krst postavljen je na promenjenoj lokaciji. Stari krst je demontiran nakon završetka rata i na njegovoj lokaciji su izgrađena proizvodna postrojenja, tako da instalacija na prethodnom mestu više nije ni bila moguća. Konstruisan je u potpunosti novi krst i postavljen nekoliko stotina metara dalje od stare lokacije.

Novi svetlosni simbol nije bio jednako impozantan kao njegov prethodnik- njegov prečnik iznosio je „svega“ 51 metar, u poređenju sa ranijih 72 metra. Dva čelična jarbola visine 120 metara činili su oslonac za pozamašnu konstrukciju. Godine 1958. 1710 sijalica imalo je kombinovanu snagu od 65 000 vati, a pojedinačna slova mogla su da se pročitaju sa udaljenosti od pet kilometara.
 
2009. – Bayer krst zasvetleo je novom štednom rasvetom
Krajem 2009. godine Bayerov krst zasvetleo je novim svetlom: 1710 običnih sijalica od 40 vati zamenjeno je inovativnim svetlećim diodama (LED). Ovim potezom ostvarena je ušteda energije veća od 80 posto. Težnja da se energija štedi kad god je to moguće, povezana je sa inicijativama u okviru Bayerovog klimatskog programa. Nove svetleće diode napunjene su belim uljem, otporne su na vremenske neprilike i ne sadrže štetne supstance. Bajonet tip priključka je sigurno uporište za sajle koje se nalaze u stalnom pokretu.

I danas, Bayer krst je pouzdana orijentaciona tačka na noćnom nebu. Za navedenu tvrdnju postoje dva izuzetka: U proleće i jesen krst se gasi između 22 časa i 4 časa ujutro. Razlog su ptice selice koje se vraćaju iz svojih zimskih staništa, odnosno kreću na svoj put u toplije predele. Na ovaj način, privremenim gašenjem, osigurano je da svetlo ne iritira ptice i ne ometa njihov smer letenja. Tako ptice mogu bez ometanja da odlete do svojih kolonija za parenje ili zimskih staništa.

Bayer krst u svetu

Bayerov krst, a time i kompanija, svoje prisustvo imaju kako u Nemačkoj, tako i u svetu. Već daleke 1934. godine veliki svetleći krst postavljen je iznad ulaza u Suecki kanal. Dimenzije ove instalacije bile su značajne. Prečnik krsta iznosio je 20 metara. Pomenuti reklamni znak u Port Saidu nije uspeo da se održi. Mada znak fizički nije opstao, ovaj svetleći simbol učvrstio je ideju o prepoznatljivosti Bayerovog krsta u svesti ljudi. Danas u svetu ima 47 velikih svetlećih instalacija sa Bayerovim logotipom. Javljaju se u obliku fiksnih instalacija poput skulptura, u obliku rotacionih krstova ili u formi natpisa ogromnih dimenzija na fasadama zgrada. Izvan granica matične zemlje kompanije, prvi Bayer  krst postavljen je u Barseloni.

Bayer krst – izgubljen u ratu

Versajski ugovor, sklopljen 1919. između Nemačke i država članica saveza Antanta sa ciljem okončanja Prvog svetskog rata, naglo je zaustavio uspešno širenje kompanije. Strana imovina Bayera oduzeta je zajedno sa patentima i zaštitnim znakom, uključujući Bayer krst i ključan proizvod kompanije, Aspirin™. Istovremeno je Agencija za inostranu imovinu prodavala patente Nemačke farmaceutske industrije za simboličnu cenu od $250,000, što je bio težak udarac za Farbenfabriken. Na taj način, ime Bayer, prestalo je da pripada Bayeru na američkom tržištu, već Sterling Drug. Tek je 1994., kupovinom Sterling Winthrop, severnoameričke kompanije za bezreceptne lekove, Bayer je dobio pravo korišćenja svog imena i korporativnog loga u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, nakon više od 74 godina, cena se znatno povećala tako da je Bayer platio 1 milijardu američkih dolara kako bi opet imao pravo da koristi jedinstveni korporativni logo u celom svetu.

Nastanak zaštitnog znaka: od lava do krsta

Prvi Bayerov zaštitni znak bio je "lav s rešetkom", iz grba Bayerovog rodnog grada Elberfelda. Preduzeće se proširilo, i od znaka kompanije se očekivalo da odražava tu tendenciju: Tako već daleke 1886. godine ovaj jednostavan simbol više nije bio dovoljan.

Lav s rešetkom (levo). Na slici desno prikazan je lav sa Merkurovim štapom i zemaljskom kuglom.
Lav s rešetkom (levo). Na slici desno prikazan je lav sa Merkurovim štapom i zemaljskom kuglom.

Lav je dobio kacigu i ukrašen je dodatnim detaljima. Godine 1895. lav je dorađen kako bi se prikazale uspešne poslovne veze na svetskom nivou: lav sa krilima i Merkurovim štapom diže se iznad zemaljske kugle. Nažalost, strani kupci imali su poteškoće u tumačenju prikaza. Ispravan naziv kompanije „Farbenfabriken vorm. Friedr. Bayer & Co." mnogi kupci nisu mogli ni da izgovore.

Iz pomenutih razloga, 1904. godine, osmišljen je drugi logotip kompanije: Bayerov krst - simbol razumljiv svima na svetu, a zahvaljujući svom upečatljivom grafičkom prikazu i jednako prepoznatljiv. Godine 1929. krst je modernizovan i u tom periodu poprimio je oblik koji ima i danas.

Bayer danas – moderni Bayerov krst

Važan faktor uspeha je slika koju javnost i tržište imaju o Bayeru. Visok stepen prepoznatljivosti naziva kompanije Bayer i pozitivan imidž u svesti ljudi, često imaju presudan uticaj prilikom donošenja odluke o kupovini. Bayerov krst, kao zaštitni znak, važan je element imidža kompanije i oznaka je kvaliteta za Bayerove usluge i proizvode u celom svetu.

Moderan Bayerov krst
Moderan Bayerov krst

 

 

 

Od 2002. godine Bayerov krst u boji je vizuelni zaštitni znak koncerna. Poslednji put je dorađen 2010. godine - sveže, moderne boje simbolišu snagu kompanije u oblasti inovacija.

Poslednja izmena loga urađena je početkom 2018. godine. Logo je  blago modifikovan kako bi se bolje prilagodio digitalnim načinima komunikacije.