Priča

Bayer krst

Bayer krst u Leverkuzenu: smešten na visini od 120 metara, precnika 51 metara i osvetljen inovativnim svetlećim diodama (LED).

Ovaj ogromni simbol pouzdana je fiksna tačka u mraku. Bayer krst je mnogo više od velike svetleće reklame: kao zaštitni znak važan je element imidža kompanije i oznaka kvaliteta za Bayerove usluge i proizvode širom sveta.

Tehnička senzacija: Najveća svetleća reklama u svetu

Prvi Bayerov krst postavljen je 1933. godine između dva dimnjaka.
Prvi Bayerov krst postavljen je 1933. godine između dva dimnjaka.

1933 – prvi Bayerov krst
Kada je 2200 sijalica zasvetlelo, tehnička senzacija bila je savršena: 20. februara 1933. Bayer krst zasvetleo je prvi put. Njegov prečnik je iznosio 72 metara i time je postao "najveća svetleća reklama na svetu", prema članku u novinama"Bergische Post".

Nažalost, Bayerov krst svetleo je samo šest godina. Dan pre početka rata isključen je zbog propisa o zamračenju. Prošlo je gotovo 20 godina do trenutka kada je novi Bayerov krst postavio nova merila.

Od 1958.
Od 1958. "naslednik" prvog Bayerovog krsta svetli iznad fabrike u Leverkuzenu.

1958. – drugi Bayer krst
Dana 2. septembra 1958. novi Bayer krst posvećen je na drugoj lokaciji. Stari krst je demontiran nakon završetka rata i na njegovoj lokaciji su izgrađena proizvodna postrojenja, tako da instalacija na prethodnoj lokaciji nije više bila moguća. Stoga je konstruisan u potpunosti novi krst i postavljen nekoliko stotina metara dalje od stare lokacije.

Novi svetlosni simbol nije velik kao njegov prethodnik: njegov prečnik iznosi samo 51, a ne 72 metra. Dva čelična jarbola visine 120 metara oslonac su za ovu divovsku konstrukciju. Godine 1958. 1710 sijalicaa imalo je snagu od 65 000 vati, a pojedinačna slova mogla su se pročitati čak sa udaljenosti od pet kilometara.
 
2009. – Bayer krst zasvetleo je novom štednom rasvetom
Krajem 2009. godine Bayerov krst zasvetleo je novim svetlom: 1710 običnih sijalica od 40 vati zamenjeno je inovativnim svetlećim diodama (LED). Time je ostvarena ušteda energije veća od 80 posto, koja je povezana sa brojnim drugim inicijativama u okviru Bayerovog klimatološkog programa. Nove svetleće diode napunjene su belim uljem, otporne su na vremenske neprilike i ne sadrže štetne supstance. Bajonetni priključak je sigurno uporište za sajle koje su stalno u pokretu.

I danas je Bayer krst pouzdana fiksna tačka na noćnom nebu. Sa dva izuzetka: u proleće i jesen krst se gasi između 22 sata i 4 sata ujutro. Razlog su ptice selice koje se vraćaju iz svojih zimskih staništa, odnosno kreću na svoj put u toplije predele. Svetlo na taj način ne iritira ptice i ne ometa njihov smer letenja. Ptice mogu bez ometanja odleteti do svojih kolonija za parenje ili zimskih staništa.

Bayer krst u svetu

Bayerov krst, a time i kompanija, prisutni su u Nemačkoj, ali i u svetu. Već 1934. godine veliki svetleći krst postavljen je iznad ulaza Sueckog kanala. Dimenzije ove instalacije takođe su velike. Prečnik je iznosio 20 metara. Ovaj reklamni znak u Port Saidu nije uspeo da se održi. Ipak je ostala ideja o učvršćivanju Bayerova krsta u svesti ljudi. Danas u svetu ima 47 velikih svetlećih instalacija sa Bayerovim logotipom. Javljaju se u obliku fiksnih instalacija poput skulptura, u obliku krstova koji se vrte ili predimenzioniranih natpisa na fasadama zgrada. U inostranstvu je prvi Bayer krst postavljen u Barseloni.

Bayer krst – izgubljen u ratu

Versajski ugovor, sklopljen 1919. između Nemačke i država članica saveza Antanta sa ciljem okončanja Prvog svetskog rata, naglo je zaustavio uspešno širenje kompanije. Strana imovina Bayera oduzeta je zajedno sa patentima i zaštitnim znakom, uključujući Bayer krst i ključan proizvod kompanije, Aspirin™. Istovremeno je Agencija za inostranu imovinu prodavala patente Nemačke farmaceutske industrije za simboličnu cenu od $250,000, što je bio težak udarac za Farbenfabriken. Na taj način, ime Bayer, prestalo je da pripada Bayeru na američkom tržištu, već Sterling Drug. Tek je 1994., kupovinom Sterling Winthrop, severnoameričke kompanije za bezreceptne lekove, Bayer je dobio pravo korišćenja svog imena i korporativnog loga u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, nakon više od 74 godina, cena se znatno povećala tako da je Bayer platio 1 milijardu američkih dolara kako bi opet imao pravo da koristi jedinstveni korporativni logo u celom svetu.

Nastanak zaštitnog znaka: od lava do krsta

Prvi Bayerov zaštitni znak bio je "lav s rešetkom", iz grba Bayerovog rodnog grada Elberfelda. Preduzeće se proširilo, a zaštitni znak je to morao odražavati: 1886. godine ovaj jednostavan simbol više nije bio dovoljan.

Lav s rešetkom (levo). Na slici desno prikazan je lav sa Merkurovim štapom i zemaljskom kuglom.
Lav s rešetkom (levo). Na slici desno prikazan je lav sa Merkurovim štapom i zemaljskom kuglom.

Lav je dobio kacigu i tako je ukrašen dodatnim detaljima. Godine 1895. lav je dorađen kako bi se prikazale uspešne poslovne veze na svetskom nivou: lav sa krilima i Merkurovim štapom diže se iznad zemaljske kugle. Nažalost, strani kupci nisu mogli da protumače taj prikaz. Ispravan naziv kompanije "Farbenfabriken vorm. Friedr. Bayer & Co." kupci takođe nisu mogli da izgovore.

Iz tih je razloga 1904. godine osmišljen drugi logotip kompanije: Bayerov krst. Bio je razumljiv na svim jezicima, a zahvaljujući svom upečatljivom grafičkom prikazu i prepoznatljiv. Godine 1929. krst je modernizovan pa je poprimio oblik koji ima i danas.

Bayer danas – moderan Bayerov krst

Važan je faktor uspeha slika koju javnost i tržište imaju o Bayeru. Visok stepen prepoznatljivosti naziva kompanije Bayer i pozitivan imidž u svesti ljudi često su od odlučujuće važnosti prilikom donošenja odluke o kupovini. Bayerov krst kao zaštitni znak važan je element imidža kompanije i oznaka kvaliteta za Bayerove usluge i proizvode u celom svetu.

Moderan Bayerov krst
Moderan Bayerov krst

 

 

 

Od 2002. godine Bayerov krst u boji je vizuelni je zaštitni znak koncerna. Poslednji put je dorađen 2010. godine – sveže, moderne boje simbolišu snagu inovacija kompanije.