Bayer krst

Bayer krst – Logo i zaštitni znak

Bayer krst, simbol Bayer Grupe, jedan je od najpoznatijih zaštitnih znakova na svetu. Zaveden je u registru patenata 6. januara 1904, pre više od 110 godina.

Nastanak zaštitnog znaka: od lava do krsta

Lav s rešetkom (levo). Na slici desno prikazan je lav sa Merkurovim štapom i zemaljskom kuglom.

Prvi Bayerov zaštitni znak bio je "lav sa rešetkom", simbol izveden iz grba Bayerovog rodnog grada Elberfelda. Paralelno sa širenjem preduzeća, od znaka kompanije očekivalo se da odražava tu tendenciju rasta. Tako je već daleke 1886. godine ovaj tradicionalni heraldički simbol prestao da bude adekvatan.
Lav je dobio kacigu i ukrašen je dodatnim detaljima. Godine 1895, lav je dorađen kako bi se prikazale uspešne poslovne veze na svetskom nivou. Lav sa krilima i Merkurovim štapom diže se iznad zemaljske kugle.
Nažalost, strani kupci imali su poteškoće u tumačenju prikaza. Pun naziv kompanije: „Farbenfabriken vorm. Friedr. Bayer & Co." mnogi kupci nisu mogli ni da izgovore.

Iz ovih razloga, 1904. godine osmišljen je novi logotip kompanije: Bayerov krst - simbol razumljiv svuda u svetu, a zahvaljujući svom upečatljivom grafičkom prikazu i jednako prepoznatljiv. Prekretnica za rast popularnosti logoa bila je pametna marketinška ideja da se novi logo utisne na tablete, pogotovo Aspirin™. Od 1910. godine, logo je štitio farmaceutske proizvode kompanije od falskifikovanja i ubrzo je postao prepoznatljiv kupcima kao simbol izvrsnog kvaliteta.

Novo ruho

Bayerov zaštitni znak ažuriran je nekoliko puta od 1904. godine. Krst je 2002. dobio novo ruho. To je bila prva verzija Bayer krsta u bojama kompanije, plavoj i zelenoj. Upotreba boja imala je za cilj unošenje svežine i modernizaciju Bayer logoa.
Poslednja izmena logotipa izvedena je početkom 2018. godine. Logotip je blago modifikovan kako bi se bolje prilagodio sferi digitalne komunikacije.

Bayer krst postaje zaštitni znak

U trenutku kada je 20. februara 1933. godine zasijalo 2200 sijalica, tehnička senzacija predstavljena je svetu: Bayer krst zasvetleo je prvi put na matičnoj fabrici. Njegov prečnik iznosio je 72 metra, a dva čelična jarbola visine 120 metara činili su oslonac za pozamašnu konstrukciju. Bayer krst u Leverkuzenu redizajniran je i modernizovan nekoliko puta od tada. Danas ima 51 metar u prečniku, slova su visoka 7 metara, a osvetljava ga 1710 sijalica, što ga čini najvećim zaštitnim znakom na svetu. Tokom 2009. godine, originalne sijalice zamenjene su inovativnim štedljivim svetlećim diodama (LED).

Bayerov krst, kao i sama kompanija, prisutni su, kako u Nemačkoj, tako i u svetu. Već daleke 1934. godine, veliki svetleći krst postavljen je iznad ulaza u Suecki kanal. Dimenzije ove instalacije bile su impozantne: prečnik krsta iznosio je 20 metara. Ipak, pomenuti reklamni znak u Port Saidu nije uspeo da se održi. Iako sam reklamni znak nije fizički opstao, upravo ovaj svetleći simbol učvrstio je ideju o prepoznatljivosti Bayerovog krsta u svesti ljudi. Danas u svetu ima 47 velikih svetlećih instalacija sa Bayerovim logotipom. Javljaju se u obliku fiksnih instalacija poput skulptura, u obliku rotacionih krstova ili u formi natpisa ogromnih dimenzija na fasadama zgrada. Izvan granica matične zemlje kompanije, Nemačke, prvi Bayer krst postavljen je u Barseloni.

Versajski ugovor, sklopljen 1919. između Nemačke i država članica saveza Antanta, sa ciljem okončanja Prvog svetskog rata, naglo je zaustavio uspešno širenje kompanije Bayer. Strana imovina Bayera oduzeta je zajedno sa patentima i zaštitnim znakom, uključujući i Bayer krst i patent na ključni proizvod kompanije- Aspirin™. Američka agencija za inostranu imovinu prodavala je patente nemačke farmaceutske industrije za simboličnu cenu od $250,000, što je nanelo težak udarac Farbenfabrikenu. Na taj način, ime „Bayer“, prestalo je da pripada Bayeru na američkom tržištu, umesto toga, pripalo je firmi Sterling Drug. Tek 1994. godine, kupovinom Sterling Winthropa, severnoameričke kompanije za bezreceptne lekove, Bayer je ostvario pravo korišćenja svog imena i korporativnog brenda u Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon više od 74 godine cena preduzeća se znatno uvećala, pa je tako Bayer platio 1 milijardu američkih dolara kako bi opet imao pravo da koristi jedinstveni korporativni logo u celom svetu.